• Nikolina Ljepava, B.Sc.
  
• Danimir Ljepava, B.Sc.

 

Uz uskladjivanje sa postoje??im zakonima EU u ovoj oblasti, posebnu pa??nju je potrebno posvetiti i kreiranju zakonskih okvira za povoljan razvoj doma??eg ICT sektora – uvodjenjem odre??enih olakšica i stimulacija (poreskih, povoljnih kredita i dr.) za preduze??a ??ija je ovo osnovna delatnost.



Dobri informacioni sistemi u oblastima javne uprave (e–government) u ogromnoj meri olakšavaju njihovo funkcionisanje i pove??avaju efikasnost rada. Nepostojanje jedinstvenog informacionog sistema u našim dr??avnim insitucijama , kao i zastarelost i slaba funkcionalnost postoje??ih sistema direktno uti??u na smanjenje produktivnosti i u velikoj meri ote??avaju i komplikuju rad dr??avnih organa.

Jedan od prvih ciljeva razvoja treba da bude reforma (nadogradnja) postoje??ih informacionih sistema koriš??enih u organima javne uprave, pri ??emu posebnu pa??nju treba obratiti na njihovu kompatibilnost i standardizaciju radi kasnijeg uvezivanja u jedinstveni sistem.

E-government servise je potrebno razvijati u dva pravca u zavisnosti od krajnjih korisnika.

Prvi pravac bio bi razvoj vladinih internih servisa (povezivanje institucija u jedinstveni Intranet sistem) a drugi online servisa za poslovne korisnike i gradjane (sa ciljem omogu??avanja razli??itih direktnih usluga i smanjenja birokratskih procedura).



Ovaj sektor u Srbiji ??ini oko 500 malih i srednjih preduze??a koje se najve??im delom bave i dodatnim aktivnostima (prodaja hardvera, servisiranje i sl.) - jako je mali broj firmi koje se bave isklju??ivo razvojem softvera.

U razvijenim zemljama postoji sve ve??i trend izmeštanja razvojnih poslova u zemlje sa ni??im cenama radnih sati koje poseduju adekvatne kadrove za razvoj visokih tehnologija (outsourcing). U ovom trenutku najve??i broj takvih ugovora ostvaruje se u zemljama Srednje Azije prvenstveno u Indiji koja trenutno izvozi 13.5 milijardi dolara softvera na godišnjem nivou, sa ocekivanim porastom na 87 milijardi dolara do 2008 (više u ovom ??lanku).

Iako posedujemo preduslove za uspešan outsourcing (kvalitetne kadrove i kompetitivne cene - ??ak i sa Indijom) ??injenica je da se o ovoj oblasti saradnje sa zapadnim kompanijama kod nas do sada relativno malo govorilo, kao i da nije postojala kvalitetna stimulacija od strane dr??ave u ovoj konkretnoj oblasti. Takodje u okviru definisanja Strategija za razvoj softverske industrije u Srbiji, razvoj ozbiljnije outsourcing strategije na dr??avnom nivou nije ni razmotren kao mogu??nost. Posebno je bitno skrenuti pa??nju da ulaganja u softversku industriju su mnogostruko ni??a od ulaganja koje bi trebalo ulo??iti sa pokretanje standardnih proizvodnih grana u zemlji.

Neke od zemalja koje su se opredelile za razvoj outsourcing industrije formirale su i posebne dr??avne organe sa ciljem promocije i podrške doma??im kompanijama (primer Irske). Takav model bi mogao biti usvojen i ovde i omogu??ena promocija Srbije kao outsourcing lokaliteta kroz formiranje Agencije za outsourcing ili nekog drugog dr??avnog organa koji bi se time specifi??no bavio.

Ovakvi ugovori direktno bi doprineli poboljšanju poslovanja i ekonomske situacije doma??ih firmi, uti??u??i na njihov razvoj i omogu??avaju??i im da vremenom zapo??nu i samostalne projekte. Ne treba zanemariti ni indirektne uticaje - otvaranje novih radnih mesta, osposobljavanje kadrova u novim tehnologijama i veštinama i sl. Uspešna implementacija ovakvih ugovora bi takodje posle izvesnog vremena uticala i na poboljšanje imid??a zemlje u svetu i stvaranja pogleda na Srbiju kao na prosperitetno tr??ište u razvoju (emerging market) što bi posledi??no dovelo do daljih investicija.

Uzevši u obzir postoje??e potencijale uz adekvatna ulaganja u infrastrukturu, i stimulaciju dr??ave (podr??avanje kompanija koje dobiju outsourcing ugovore putem poreskih olakšica, mogu??nosti dobijanja kredita, promocije uspešnih firmi i sl.) Srbija bi mogla da se vremenom pozicionira kao vode??a technology outsourcing zemlja u regionu.



Imaju??i u vidu brzinu razvoja u oblasti ICT kao i ??injenicu da se svake godine pojavljuju nove i usavršenije tehnologije, da bismo išli u korak sa svetskim standardima i trendovima potrebno je kontinuirano obrazovanje i rad na profesionalnom usavršavanju. Ova potreba za permanentnim obrazovanjem postoji kako u usko stru??nim oblastima, tako u sve ve??oj meri i u okviru interdisciplinarnih oblasti.

Pri tome je potrebno imati u vidu i generacije koje se tek sada školuju i obezbediti im (posebno nadarenim u??enicima i studentima) ne samo materijalnu podršku u vidu stipendija i kredita, ve?? i adekvatno dodatno vanškolsko obrazovanje u okviru koga bi mogli da budu u toku sa najnovijim nau??nim i tehnološkim dostignu??ima koja, imaju??i u vidu današnji tempo razvoja, naj??es??e ne sti??u da se uvrste u nastavne programe.

1. Interdisciplinarno obrazovanje i bioinformatika
   
   Kada je u pitanju interdisciplinarno obrazovanje trenutno najatraktivnija oblast u svetu je bioinformatika – primena informacionih tehnologija u obradi i analizi bioloških podataka. Projekat iš??itavanja ljudskog genoma generisao je ogroman broj podataka tako da su za slede??i korak u istra??ivanjima postali neophodni odredjeni kompjuterski programi koji bi iz dobijenih podataka pokušali da izdvoje one koje su od zna??aja i prevedu ih u biološki zna??ajne informacije.
   
   Najnoviji podaci iz USA ukazuju da se Silikonska dolina ponovo aktivira kao tehnološki centar Severne Amerike – ovoga puta aktivnosti firmi koje se tamo nalaze vezane su u najve??oj meri za bioinformatiku.
   
   Obrazovanje kvalitetnih bioinformati??kih kadrova do 2010 u Srbiji mogao bi da donese ogromnu tr??išnu prednost posebno imaju??i u vidu da ni jedna od zemalja koje se trenutno bave outsourcing-om (globalno) nema razradjenu strategiju razvoja ovakvih kadrova, kao i to da su cene radnih sati za bioinformati??are na zapadu veoma visoke.
   
   
2. Obrazovanje na daljinu
   
   Obrazovanje na daljinu (distance learning) je oblast koja se u svetu sve više razvija kako na univerzitetima i institutima, tako i od strane samih dr??ava. Prema nekim prognozama tokom narednih 10 godina ovakav vid obrazovanja mogao bi zbog svoje efikasnosti i ekonomi??nosti da postane jednako zastupljen kao i klasi??ne metode obrazovanja. Sve ve??e zemlje imaju razradjene strategije razvoja obrazovanja na daljinu koje se regularno dopunjavaju i revidiraju u skladu sa najnovijim tehni??ko tehnološkim dostignu??ima.
   
   Iako je u poslednjih pet godina došlo do zna??ajnog pove??anja koriš??enja Interneta i informacionih tehnologija u Srbiji, još uvek na dr??avnom nivou ne postoji razradjena strategija niti podrška ovakvim projektima.
   
   Jedan od prvih koraka u promovisanju obrazovanja preko Interneta, moglo bi da bude koncentrisanje informacija, odnosno formiranje specijalizovanih web sajtova portalskog tipa na kojima bi uz linkove na razli??ite sajtove iz odredjene oblasti, bila data i objašnjenja i edukativni sadr??aji na srpskom jeziku a ??ija bi upotreba bila promovisana u okviru fakulteta i instituta. Pored toga od zna??aja bi bila i podrška dr??ave za projekte obrazovanja na daljinu ili razvoj web i Internet baziranih kurseva, kako u okviru univerziteta i instituta tako i u okviru kvalifikovanih preduze??a i nevladinih organizacija, a sa ciljem promocije ovakvog na??ina obrazovanja na našim prostorima i njegovog usvajanja i prihvatanja od strane šire populacije.
   
   
3. Online biblioteke
   
   Takodje od zna??aja bi bilo i formiranje online biblioteka (u saradnji sa ili pri akademskim institucijama) na kojima bi bio omogu??en pristup radovima studenata (seminarskim, diplomskim , magistarskim i dr.) u elektronskoj formi. Imaju??i u vidu da se barem pet godina unazad svi nau??ni radovi pišu i pripremaju na ra??unarima, uvodjenje obaveze predavanje rada i u elektronskoj formi ne bi predstavljalo nikakav problem a omogu??ilo bi stvaranje kvalitetnih baza podataka nau??nih radova kojima bi se moglo lako i jednostavno pristupiti.