• Nikolina Ljepava, M.Sc.
  
• Danimir Ljepava, B.Sc., MBA
  

 

Uz uskladjivanje sa postojećim zakonima EU u ovoj oblasti, posebnu pažnju je potrebno posvetiti i kreiranju zakonskih okvira za povoljan razvoj domaćeg ICT sektora – uvodjenjem određenih olakšica i stimulacija (poreskih, povoljnih kredita i dr.) za preduzeća čija je ovo osnovna delatnost.



Dobri informacioni sistemi u oblastima javne uprave (e–government) u ogromnoj meri olakšavaju njihovo funkcionisanje i povećavaju efikasnost rada. Nepostojanje jedinstvenog informacionog sistema u našim državnim insitucijama , kao i zastarelost i slaba funkcionalnost postojećih sistema direktno utiču na smanjenje produktivnosti i u velikoj meri otežavaju i komplikuju rad državnih organa.

Jedan od prvih ciljeva razvoja treba da bude reforma (nadogradnja) postojećih informacionih sistema korišćenih u organima javne uprave, pri čemu posebnu pažnju treba obratiti na njihovu kompatibilnost i standardizaciju radi kasnijeg uvezivanja u jedinstveni sistem.

E-government servise je potrebno razvijati u dva pravca u zavisnosti od krajnjih korisnika.

Prvi pravac bio bi razvoj vladinih internih servisa (povezivanje institucija u jedinstveni Intranet sistem) a drugi online servisa za poslovne korisnike i gradjane (sa ciljem omogućavanja različitih direktnih usluga i smanjenja birokratskih procedura).



Ovaj sektor u Srbiji čini oko 500 malih i srednjih preduzeća koje se najvećim delom bave i dodatnim aktivnostima (prodaja hardvera, servisiranje i sl.) - jako je mali broj firmi koje se bave isključivo razvojem softvera.

U razvijenim zemljama postoji sve veći trend izmeštanja razvojnih poslova u zemlje sa nižim cenama radnih sati koje poseduju adekvatne kadrove za razvoj visokih tehnologija (outsourcing). U ovom trenutku najveći broj takvih ugovora ostvaruje se u zemljama Srednje Azije prvenstveno u Indiji koja trenutno izvozi 13.5 milijardi dolara softvera na godišnjem nivou, sa ocekivanim porastom na 87 milijardi dolara do 2008 (više u ovom članku).

Iako posedujemo preduslove za uspešan outsourcing (kvalitetne kadrove i kompetitivne cene - čak i sa Indijom) činjenica je da se o ovoj oblasti saradnje sa zapadnim kompanijama kod nas do sada relativno malo govorilo, kao i da nije postojala kvalitetna stimulacija od strane države u ovoj konkretnoj oblasti. Takodje u okviru definisanja Strategija za razvoj softverske industrije u Srbiji, razvoj ozbiljnije outsourcing strategije na državnom nivou nije ni razmotren kao mogućnost. Posebno je bitno skrenuti pažnju da ulaganja u softversku industriju su mnogostruko niža od ulaganja koje bi trebalo uložiti sa pokretanje standardnih proizvodnih grana u zemlji.

Neke od zemalja koje su se opredelile za razvoj outsourcing industrije formirale su i posebne državne organe sa ciljem promocije i podrške domaćim kompanijama (primer Irske). Takav model bi mogao biti usvojen i ovde i omogućena promocija Srbije kao outsourcing lokaliteta kroz formiranje Agencije za outsourcing ili nekog drugog državnog organa koji bi se time specifično bavio.

Ovakvi ugovori direktno bi doprineli poboljšanju poslovanja i ekonomske situacije domaćih firmi, utičući na njihov razvoj i omogućavajući im da vremenom započnu i samostalne projekte. Ne treba zanemariti ni indirektne uticaje - otvaranje novih radnih mesta, osposobljavanje kadrova u novim tehnologijama i veštinama i sl. Uspešna implementacija ovakvih ugovora bi takodje posle izvesnog vremena uticala i na poboljšanje imidža zemlje u svetu i stvaranja pogleda na Srbiju kao na prosperitetno tržište u razvoju (emerging market) što bi posledično dovelo do daljih investicija.

Uzevši u obzir postojeće potencijale uz adekvatna ulaganja u infrastrukturu, i stimulaciju države (podržavanje kompanija koje dobiju outsourcing ugovore putem poreskih olakšica, mogućnosti dobijanja kredita, promocije uspešnih firmi i sl.) Srbija bi mogla da se vremenom pozicionira kao vodeća technology outsourcing zemlja u regionu.



Imajući u vidu brzinu razvoja u oblasti ICT kao i činjenicu da se svake godine pojavljuju nove i usavršenije tehnologije, da bismo išli u korak sa svetskim standardima i trendovima potrebno je kontinuirano obrazovanje i rad na profesionalnom usavršavanju. Ova potreba za permanentnim obrazovanjem postoji kako u usko stručnim oblastima, tako u sve većoj meri i u okviru interdisciplinarnih oblasti.

Pri tome je potrebno imati u vidu i generacije koje se tek sada školuju i obezbediti im (posebno nadarenim učenicima i studentima) ne samo materijalnu podršku u vidu stipendija i kredita, već i adekvatno dodatno vanškolsko obrazovanje u okviru koga bi mogli da budu u toku sa najnovijim naučnim i tehnološkim dostignućima koja, imajući u vidu današnji tempo razvoja, najčesće ne stižu da se uvrste u nastavne programe.

1. Interdisciplinarno obrazovanje i bioinformatika
   
   Kada je u pitanju interdisciplinarno obrazovanje trenutno najatraktivnija oblast u svetu je bioinformatika – primena informacionih tehnologija u obradi i analizi bioloških podataka. Projekat iščitavanja ljudskog genoma generisao je ogroman broj podataka tako da su za sledeći korak u istraživanjima postali neophodni odredjeni kompjuterski programi koji bi iz dobijenih podataka pokušali da izdvoje one koje su od značaja i prevedu ih u biološki značajne informacije.
   
   Najnoviji podaci iz USA ukazuju da se Silikonska dolina ponovo aktivira kao tehnološki centar Severne Amerike – ovoga puta aktivnosti firmi koje se tamo nalaze vezane su u najvećoj meri za bioinformatiku.
   
   Obrazovanje kvalitetnih bioinformatičkih kadrova do 2010 u Srbiji mogao bi da donese ogromnu tržišnu prednost posebno imajući u vidu da ni jedna od zemalja koje se trenutno bave outsourcing-om (globalno) nema razradjenu strategiju razvoja ovakvih kadrova, kao i to da su cene radnih sati za bioinformatičare na zapadu veoma visoke.
   
   
2. Obrazovanje na daljinu
   
   Obrazovanje na daljinu (distance learning) je oblast koja se u svetu sve više razvija kako na univerzitetima i institutima, tako i od strane samih država. Prema nekim prognozama tokom narednih 10 godina ovakav vid obrazovanja mogao bi zbog svoje efikasnosti i ekonomičnosti da postane jednako zastupljen kao i klasične metode obrazovanja. Sve veće zemlje imaju razradjene strategije razvoja obrazovanja na daljinu koje se regularno dopunjavaju i revidiraju u skladu sa najnovijim tehničko tehnološkim dostignućima.
   
   Iako je u poslednjih pet godina došlo do značajnog povećanja korišćenja Interneta i informacionih tehnologija u Srbiji, još uvek na državnom nivou ne postoji razradjena strategija niti podrška ovakvim projektima.
   
   Jedan od prvih koraka u promovisanju obrazovanja preko Interneta, moglo bi da bude koncentrisanje informacija, odnosno formiranje specijalizovanih web sajtova portalskog tipa na kojima bi uz linkove na različite sajtove iz odredjene oblasti, bila data i objašnjenja i edukativni sadržaji na srpskom jeziku a čija bi upotreba bila promovisana u okviru fakulteta i instituta. Pored toga od značaja bi bila i podrška države za projekte obrazovanja na daljinu ili razvoj web i Internet baziranih kurseva, kako u okviru univerziteta i instituta tako i u okviru kvalifikovanih preduzeća i nevladinih organizacija, a sa ciljem promocije ovakvog načina obrazovanja na našim prostorima i njegovog usvajanja i prihvatanja od strane šire populacije.
   
   
3. Online biblioteke
   
   Takodje od značaja bi bilo i formiranje online biblioteka (u saradnji sa ili pri akademskim institucijama) na kojima bi bio omogućen pristup radovima studenata (seminarskim, diplomskim, magistarskim i dr.) u elektronskoj formi. Imajući u vidu da se barem pet godina unazad svi naučni radovi pišu i pripremaju na računarima, uvodjenje obaveze predavanje rada i u elektronskoj formi ne bi predstavljalo nikakav problem a omogućilo bi stvaranje kvalitetnih baza podataka naučnih radova kojima bi se moglo lako i jednostavno pristupiti.