PSIHOLOŠKE DETERMINANTE STRESA i „LI??NA ŠIFRA STRESA“

Stres, odnosno stresna situacija, podrazumeva iznenadno i sna??no delovanje  psihosocijalnih  ??inilaca koji naglo narušavaju biološku i socijalnu ravnote??u jedinke, ali i psihološku, uz ogradu da je reagovanje na stresne situacije ipak strogo specifi??no i individualno. Da bi se uspešno preventivno i terapijski delovalo na posledice stresa, neophodno je proceniti individualne karakteristike li??nosti na osnovu bioloških, socijalnih i psihi??kih aspekata dijagnoze stresa, pri ??emu se biološki aspekti zasnivaju na merenju biohemijskih parametara, dok se mentalni aspekti procenjuju na bazi iscrpnih psiholoških upitnika.
 
Jedna od najjednostavnijih, ali i najefikasnijih i najdirektnijih intervencija u proceni individualnih karakteristika li??nosti je po mom mišljenju, kompjuterizovani skrining sistem za procenu li??nosti, tj. odredjivanje suštinskog metoda, MODUS OPERANDI, osobe koju je izabrala, sredstvo kome se okrenula ili koje je usvojila radi ostvarenja svog cilja. Taj tzv. “modus operandi” u mom teorijskom radu nazvao sam “LI??NA ŠIFRA STRESA” - kodirani sistem od par brojeva ili slova sastavljenih od skra??enica  validnih psiholoških testova /PIE, M.Luscher, J. Scott,  J. ??iri?? - color test, ??ivotni stil i mehanizmi odbrane, ??ivotne teme i personalni stavovi , Bazi??ni oslonci i potporni sistem li??nosti,  kao i emocija, obmana, ego odbrana i stilova preovladavanja.Ovim se poma??e li??nosti da se upozna sa njima kako bi mogla da nesvesni materijal  promeni u svesnu intervenciju kao nadogradnju svom ??ivotnom stilu.

Stoga, mudar ??ovek u svojoj molitvi, mo??e re??i, poput R. Kiplinga:  "Bo??e, daj mi snagu da promenim stvari koje mogu da promenim, strpljenja da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim i mudrost da mogu da ih razlikujem”.
 
Priroda stresa
 
Današnja nau??na istra??ivanja raspola??u velikom koli??inom informacija na biološkom, socijalnom i psihološkom nivou koje u??estvuju u determinaciji stresa ali to ni izdaleka nije današnjeg ??oveka u??inilo sretnijim.

Evo nekih pitanja na koja ??e u ovom serijalu tekstova o stresu biti odgovoreno:

1. Šta je stres?
2. Kako se manifestuje i prepoznaje?
3. Njegov razvoj i faze?
4. Da li ga je mogu??e predvideti?
5. Postoje li osobe koje su podlo??nije stresu od drugih?
6. Da li je mogu??e otkriti, prepoznati agense u strukturi li??nosti, koji su odgovorni za nastanak
 stresa, i da li je njihova modifikacija sa nesvesnog nivoa u svesne manevre mogu??a?

Menad??erska bolest

Teorije o stresu imaju zagovornike unutar psihološke škole menad??menta, više nego u drugim školama. Odatle je proisteklo mišljenje da neki ljudi po svojoj strukturi i ako izgledaju i odaju opšti utisak mirnih, stalo??enih, i  osoba koje ništa ne mo??e uzbuditi skoro naprasno “puknu”  u jednom trenutku.
 
Zanimljivo je da takve osobe naj??eš??e biraju poslove koji sami po sebi dozvoljavaju dozu kreativnosti i ne uslovljavaju i ne izazivaju dosadu tj. depresiju, konflikte i psihi??ke (emocionalne) napore koji bi doveli do stresnog stanja. Ovakve osobe retko prihvataju rukovode??a mesta, i  retko se  mogu nametnuti  kao lideri.

Druga je grupa osoba koje su agresivno usmerene, ambiciozne, napregnute, takmi??arski orijentisane, ??eljne li??ne afirmacije sa naglašenom ??eljom za ve??i status u društvu i grupi kojoj pripadaju. Ove osobe te??e ka statusu rukovodilaca, odnosno lidera ili menad??era u organizaciji.

Menad??erski poslovi svojom specifi??noš??u, neizvesnoš??u i stalnim optere??enjem za uspehom nose veoma veliki rizik za pojavu stresa. Osobe koje smo prethodno naveli pripadaju "kvalitetu" onih koje stres naj??eš??e napada. Takve osobe nose predisponiraju??e faktore za nastajanje stresa. One u sebi sadr??e dvostruke elemente za pojavu stresa: jedan, koji proizilazi iz strukture njihove li??nosti  /to je upravo najinteresantniji deo našeg istra??ivanja kao agensa i predznak za nastajanje stresa/ i drugi, koji se identifikuje sa ulogom savremenog rukovo??enja kompanijom. Takav dvostruki rizik od stresa naziva se menad??erska bolest.

Šta je zapravo stres?

Stres je za??in ??ivota. Povezan je sa svim vidovima aktivnosti i mogli bismo da ga izbegnemo jednostavno kada ništa ne bismo radili. Ali ko bi u??ivao u ??ivotu bez trke, bez udarca, bez grešaka? Osim toga kao što smo rekli ranije – izvesni vidovi aktivnosti imaju lekovito dejstvo i  poma??u da se mehanizam stresa odr??i u dobroj formi. /HANS SELJE/
 
Ne bih da pojam STRES definišem kao iz strane literature i re??nika i prevodim kao presiju, pritisak, napregnutost, zategnutost, napor, ili nešto teško i ranjivo, i na našem jeziku je jasno da kada nekoga nešto “strefi”, spolja je vidljivo da se ustresao, trese se, drhti, ustreptao pa eto jasnog opisa šta je stres.

Postoje dve vrste stresa:
 
Distres je termin za stres koji ima štetan ili neprijatan u??inak /klonulost, iznurenost, iscrpljenost, opasnost, bol, jad, nevolja. 
Eustres je pak sinonim za pove??ano habanje organizma sa prijatnim emocionalnim do??ivljajem ali i sa posledicama “izgaranja na poslu”, pla?? od sre??e, i sli??no.

Kako izgleda ??ovek pod stresom? “Pozelenio” “Bled ko krpa” “Pomodreo” “Uko??io se” “Slomljen” ”Usukao se ko kukuruz na vru??ini” “Iskola??io o??i ko da je izašao iz rasola” “Zadremao ko sojka na jugovini” ”Ska??e ko jare po plehu” “Tr??i ko manit” “Ko da su ga uhvatile vile” “Povilenio” “Smrzo se” “Uko??io se ko nedokuvana kokošja noga” “Ko da je seo na eksere” itd.

Šta ka??e ??ovek pod stresom?  “Znao sam da ??e mene” “ Ne mogu da verujem” “ Jesam li ja sam na ovom svetu” “Što baš meni”” Gde me nadje”

Spolja  gotovo  izdaleka vidi se da je “STRES nespecifi??an odgovor organizma na neki zahtev koji mu se postavlja. Faktori koji izazivaju stres nazivaju se stresori. Stresori mogu biti najraznovrsniji i svojim dejstvom na organizam mogu izazvati razne specifi??ne odgovore, ali pored tih svojih dejstava imaju i nešto zajedni??ko: oni pove??avaju potrebu organizma da ostvari adaptivnu funkciju (prilagodi se na promene) i uspostave normalnu ravnote??u.

Što se ti??e dejstva stresora, potpuno je nebitno da li mi te stresore, ili situacije sa kojima se suo??avamo do??ivljavamo kao prijatne ili kao neprijatne, va??an je intenzitet zahteva za adaptacijom.

Lekar misli na opšte rezultate izlaganja nekoj dra??i, prm. telesne promene usled izlaganja nervnoj napetosti, fizi??koj povredi, infekciji, hladno??i, toploti, rentgenskom zra??enju, ono što ostaje kada zanemarimo specifi??ne promene, dobar izraz je  “TEMPO TROŠENJA U TELU”

Specifi??an odgovor tela je, kad je hladno - drhtimo, tako proizvodimo toplotu, krvni sudovi su??eni ne dozvoljavaju gubljenje toplote, kod toplote – znojimo se isparava voda iz dubljih tkiva i oslobadja suvišnu toplotu. Kad se nivo še??era di??e iznad normale deo še??era se izlu??uje, drugi deo oksidiše prilikom miši??nog rada. Tr??anjem uz stepenice, pove??avaju se zahtevi  kardiovaskularnom  sistemu, pa srce br??e pumpa pove??ava pritisak, širi sudove, bolje snabdeva organe.
Svi navedeni ??inioci imaju nešto zajedni??ko – nespecifi??an zahtev organizmu za adaptaciju odnosno uspostavljanje ravnote??e.

Ovaj nespecifi??an zahtev ??ini i suštinu stresa.

Šta stres nije

Stres nije – nervna napetost, nervna iscrpljenost, intezivno emocionalno uzbudjenje. Neki autori tvrde suprotno – zajedni??ki imenitelj stresora je aktiviranje “fiziološkog aparata” koji u??estvuje u emocionalnim reakcijama ili reakcijama uzbudjenja na ugro??avaju??e ili neprijatne faktore u ??ivotnoj situaciji kao celini. Kod ??oveka sa visoko razvijenim nervnim sistemom emocionalne dra??i su zaista naj??eš??i stresori. I razumljivi su kod psihijatrijskih bolesnika. Ali stresa ima i kod ni??ih ??ivotinja pa i kod biljaka, ??ak i u anesteziji kod ??oveka.

Stres nije uvek nespecifi??an, rezultat ošte??enja – mnoge normalne delatnosti – šah, strasan zagrljaj,  mogu biti stresni a da ipak nema štetnih posledica. Aktivnost vezana za stres mo??e biti neprijatna distres, ili prijatna - eustres.
 
Iz svega mo??emo zaklju??iti da stres ne treba uvek izbegavati, ustvari iz definicije on se  i ne mo??e izbe??i. Potpuna sloboda od stresa bila bi ustvari smrt. Ne treba te??iti tome da se stres izbegne, ve?? da se sa njim suo??imo na odgovaraju??i na??in, da li da podesimo ??ivotnu filozofiju ili promenimo ??ivotni stil ili neki tre??i mehanizam. Ovde dolazi u obzir ve?? spomenuta “LI??NA ŠIFRA STRESA” i  “STILOVI  PREVLADAVANJA” .

Faze stresa

Organizam tj. unutrašnja sredina treba da bude uravnote??ena, u homeostazi /polo??aj, stanje/ stalnost hemijskog i fizi??ko-hemijskog svojstva druga??ije re??eno sa odredjenim biološkim konstantama.
U eksperimentima na ??ivotinjama, uvodjenjem nekih toksi??nih elemenata u organizam ??ivotinje su odgovarale na telesnom planu sindromom opšte adaptacije.  Ili sindrom biološkog stresa. I on se sastojao iz tri faze:

1. Reakcija uzbune /alarma/ - fiziološke promene – rad nadbubre??ne ??lezde, timusa,  limfnih ??vorova. Otpornost organizma se smanjuje I ako preovlada stres /opekotine, niska temperatura, - nastupa SMRT.

2. Stadijum OTPORA /rezistentnost/ - organizam se adaptirao na stresore, reakcija uzbune su is??ezle I otpor se razvio preko ranije normalne mere.

3. Stadijum ISCRPLJENOSTI – adaptacija je iscrpljena, javlja se ponovo reakcija alarma ali je sada ireverzibilna I jedinka umire.

Ovi stadijumi su sli??ni ljudskom ??ivotu.
Detinjstvo – nizak otpor , preterani odgovor na svaku dra??
Zrelosi – uspostavlja se adaptacija I pove??ava otpornost,
Starost – ireverzibilni gubitak adaptabilnosti, iscrpljenoš??u I smr??u.

Biohemijska pozadina stresa

Sindrom opšte adaptacije je pod dejstvom odmora veoma reverzibilan., lako se popravlja i dolazi na raniji nivo.
Iscrpljenost u stresu ostavlja tzv. hemijske o??iljke. Oni su izazvani nagomilavanjem nepo??eljnih nusproizvoda vitalnih hemijskih reakcija, jedan deo se eliminiše ali deo i ostaje. O??igledno je da pigmenti starenja naro??ito na srcu i jetri stvaraju makromolekule koji smanjuju elasti??nost tkiva, sledi stvrdnjavanje i zakr??enje krvnih sudova /holesterol i sl./. Tu je kumulativno gubljenje malih delova nezamenjivog tkiva srca i mozga, tako imamo i drugu vrstu o??iljaka osim hemijskih.

Jednokratno tretiranje toksi??nim materijama, otrovima koji bi izazvali smrt, tzv letalnim dozama u eksperimentalnim situacijama ne skra??uju ??ivotni vek eksperimentalnih ??ivotinja, ??ak ni svakodnevna višekratna izlaganja hemijskom dejstvu toksina takodje nisu skra??ivala ??ivotni vek, jedino što je bezuslovno skra??ivalo ??ivot jeste povrede genskog aparata mitoti??kih ??elija  uje bilo rentgensko zra??enje.

Biohemijske promene koje imaju ulogu u nespecifi??noj reakciji na stres su u okvirima  osovine Hipofiza – Hipotalamus – Nadbubre??ne ??lezde. Stresori uzbudjuju Hipotalamus koji lu??i izvesne supstance koje stimulišu Hipofizu, a ova nadbubre??ne ??lrzde I zajedno sa  Vegetativnim nervnim sistemom – simpatikusom i parasipatikusom, i još kojom ??lezdom sa unutrašnjim lu??enjem /štitasta, parštitasta, pankreas ili guštera??a, timus – grudna ??lezda, polne ??lezde…

Svaka dra??, ??inilac koji deluje ima i dejstvo stresora koje je nespecifi??no, što zna??i zajedni??ko razli??itim dra??ima dok je ono drugo - specifi??no dejstvo – karakteristi??no za pojedinu dra?? i promenljivo. Odgovor ili reakcija organizma zavisi od na??ina na koji organizam reaguje i od njegove osetljivosti. Pod dejstvom izvesnih dodatnih faktora tzv. “uslovljavaju??im faktorima”  ina??e dobro tolerisano dejstvo stresa mo??e postati patogeno i izazvati “bolest adaptacije”.

Ovi faktori mogu selektivno poja??avati ili ko??iti dejstvo stresa. Oni mogu biti “unutrašnji” – genetska predispozicija, uzrast, pol, a naro??ito psihološki profil, i “spoljni” - primena hormona, lekova, ishrana itd. Tako iste dra??i deluju razli??ito na razli??ite osobe, a kida se tamo gde je karika najslabija kao u lancu.

Svaka bolest name??e organizmu potrebu za adaptacijom, izaziva stres, sa druge strane stres ima ulogu u razvijanju svake bolesti, njegovo dejstvo se pridodaje, ali to dejstvo mo??e biti i lekovito.
Poznato je da su i upala i odbacivanje tudjeg tkiva  u osnovi izuzetno korisne odbrambene reakcije organizma a glavni cilj odbrane je lokalizovanje razdra??iva??a i spre??avanje postavljanjem prepreka i širenju otrova u krv i eventualnu smrt.

Samim rodjenjem ljudsko bi??e je suo??eno sa teškim zahtevima , a osnovni problem je “odr??anje homeostaze”, bi??e adaptacija. Prirodni mehanizmi su dovoljni za odr??avanje normalnih zahteva ali u neobi??nim situacijama “termostat odbrane” treba podi??i na viši nivo Seli to naziva “heterostaza”.

Predjimo sada na psihološki plan: sve vrste intelektualnog obu??avanja , ili planiranog fizi??kog ve??banja, podi??u otpor na heterostati??ki nivo. Tako bi se iz u??enja o stresu izvela “prirodna filozofija ponašanja” , putem koje bi bila pru??ena izvesna uputstva za ponašanje u svakodnevnom ??ivotu.

Adekvatno slu??enje sintoksi??nim i katatoksi??nim ponašanjem u medjuljudskim odnosima, druga??ije se naziva i “humani egotizam”.

Sintoksi??no – izvesno stanje pasivne tolerancije koje omogu??ava simbiozu ili mirnu koegzistenciju sa agresorom. 
Katatoksi??no – upadanje u jako uzbudjenje koje mo??e dovesti do  /napada, borbe ili bekstva/  kao i pucanje iznutra – krvavljenje na mozgu, sr??ani udar , še??erna koma i smrt.

Kraj I dela

Jovica ??iri??, psiholog - psihoterapeut

Comments (1)

Nemir
written by Ljiljana Kalanj, February 12, 2008

Unutrasnji nemir, kao posledica traumi iz detinjstva. Kako ga prevazici?

Name

Email

Website

Title

Comment

Add Comment