Koliko smo puta pomislili kako je neko nama blizak ili neko ko živi blizu nas ne[to nezasluženo dobio, postigao ili bolje i lakše u životu prošao od nas. Koliko puta smo se lažno osmehnuli i rekli »Baš mi je drago što si to dobio dobila, uspela, ostvarila. Tada vas je obuzela negativna emocija koju nazivamo zavist.

Društveno je nepoželjna pa se uglavnom prikriva u zavisnosti od veštine iskazivanja pojedinca,njegove mogućnosti  kanalisanja i opšte mere kontrolisanja sopstvenih emocionalnih reakcija. Ispoljavanje zavisti inicirano je vaspitanjem roditelja i uticajem drugih grupa ili autoriteta i aktuelnog vrednosnog sistema kojeg forsiraju mediji kroz statusne simbole.

Svojim racionalnim stavom i kontrolom možemo uveliko smanjiti intezitet ove emocije kako bi se osećali mogo bolje i zadovoljnije. Kod pojave zavisti dobro je prikupiti dovoljan broj informacija i proveriti njihovu tačnost, razmotriti moguća značenja,  čuvati se prebrzih interpretacija i zaključaka.

Uvek kada pomislim na zavist setim se jedne priče koju sam čula još u detinjstvu.

 U bolnici, u jednoj sobi leže dva nepokretna bolesnika, jedan do prozora a drugi do vrata. Teške dane i bolove, dugo vreme i loša raspoloženja doživljavaju zajedno. Povremeno po malo razgovaraju. Jednog dana bolesnik kraj prozora uzvikne » Jao kako je lepa žena na trgu!« „Kakva žena ?« pita drugi. »Prelepa plava u crvenom kaputu«, »Evo prilazi joj jedan muškarac.....«, »I šta je dalje bilo?« pita bolesnik kraj vrata? Bolesnik kraj prozora nastavlja priču. i ova divna činjenica ulepšava im dane a događaji na trgu skraćuju im vreme.

Posle izvesnog vremena bolesnik kraj vrata postaje neraspoložen i tužan, krivo mu je zašto on nije smešen na krevet do prozora, pa da uživa u pogledu  i događajima na trgu.

Njegove misli u smeru zavisti i ljubomore sve više se produbljuju kao njegov sve grublji odnos prema sobnom kolegi. Posle par dana bolesnik kraj prozora umire, a drugi moli da njega prebace na taj krevet. Sav srećan kada se smesti pogleda kroz prozor! Ali avaj, tog trenutka ugleda samo sivi prazan zid susedne zgrade.

Divna Gavrilović, psiholog

TrackBack URI for this entry

Comments (1)

MOLIM PSIHOLOGA DA MI ODGOVORI STO PRE-NE MOGU VISE
written by alex, February 16, 2009

IAKO MOZDA OVO NIJE MESTO GDE SE POSTAVLJAJU PITANJA, JA BIH VAS ZAMOLILA DA MI ODGOVORITE STO PRE!NAIME IMAM JAKO LJUBOMORNOG MUZA, CAK I DOK SMO BILI U VEZI BIO JE JAKO LJUBOMORAN, CAK I NA MOJE RODJAKE, NA MOJU BRACU OD TETKE, NE SVE STO JE MUSKO, ZABRANIO MI JE DRUSTVO, ZABRANIO MI JE DA PRICAM SA BILO KIM KO JE MUSKARAC, NE SMEM NIKUDA DA IZLAZIM, JER BI ME ODMAH NAPAO, I KOLIKO GOD DA SE PRAVDAM, CAK I DA IMAM DOKAZE DA NIJE U PRAVU ON CE RECI DA JE U PRAVU!STALNO IZMISLJA NEKE PRICE DA JE KAO CUO OVO ILI ONO I TERA ME DA MU PRIZNAM IAKO NISAM NISTA URADILA.I JA NEMAM PRAVO DA SE LJUTIM NA NJEGA, ZABRANJUJE MI I TO...MOLIM VAS POMOZITE MI.RECITE MI KAKO DA SE PONASAM SA NJIM KAD TAKO RADI,JER JA NE ZNAM...MOLIM VAS ODGOVORITE MI NA MOJ MAIL...HVALA VAM UNAPRED

• 
• +2
• 
• 

Name

Email

Website

Title

Comment

smaller | bigger

Subscribe via email (registered users only)

I have read and agree to the Terms of Usage.

Add Comment